Одговори на нека од питања родитеља чија деца полазе у први разред
Како да припремим дете па да му полазак у школу не буде стресни догађај?
Често је полазак у први разред већи стрес за родитеље него за дете, али адекватном припремом полазак у школу може бити леп и пријатан догађај у животу детета и родитеља.
Адекватна припрема, између осталог, значи и отворен и искрен разговор са дететом о томе шта га у школи очекује. Било би добро да родитељ пружи одговор на свако питање свог детета о школи, без омаловажавања њихових стрепњи или дилема.
Родитељ не треба да „плаши“ дете са школом и обавезама које га очекују, али и да му предочи да га у школи заиста очекују неке нове обавезе, али и нова знања, да ће савладати неке нове вештине, да школска правила треба да се поштују, да ће некада бити тешко или искрснути неки проблем али да ће увек имати подршку и наставника и својих родитеља.
Треба са дететом прошетати до школе, испричати неку пригодну причу, нпр. како се школа зове, ко иде у ту школу а да га дете познаје, какво је школско двориште…
Како да објасним детету да мора мирно да седи на часу?
Не мора баш да седи мирно, правила понашања у учионици деца ће договорити са својом наставницом, а у оквиру обавезног предшколског програма деца би требало да су већ научила да седе и раде одређено време.
Шта чинити када се дете пред полазак у школу жали на мучнину, болове у стомаку, глави…
Ако дете има одређене тегобе ујутру пре поласка у школу,родитељ не треба да исмева дете због тога, да га застрашује, прети му, уцењује (што понекад родитељи раде), већ да утврди узрок тегоба. Обратити пажњу да ли се тегобе јављају и поподне или само ујутру, разговарати са наставницом у школи, одвести дете код лекара, али истрајавати у објашњењу да у школу мора да се иде али да се дете може обратити својој наставници ако се лоше осећа, да она може позвати родитеље, тј. да у школу мора да се иде а евентуални проблеми се могу решавати.
Колико је прихватљиво дати детету савет “Немој први да почињеш, али ако те неко дира врати истом мером”?
Дете већ на раном узрасту треба учити да сарађује са другом децом (и браћом и сестрама), да се договара, да каже шта му се свиђа, а шта не, да не сме повредити друго дете али и да каже ако неко друго дете повређује њега. Дете мора имати поверење у одрасле (родитеље, наставницу...) да ће га заштитити ако буде угрожено нечијим понашањем. Не треба усмеравати дете ка томе да враћа истом мером, већ да каже јасно шта му смета, да напусти ситуацију која му не одговара , да обавести наставницу или родитеље о ономе што се догађа…
Како да научим дете да самостално завршава своје обавезе?
Родитељ треба да буде доследан, истрајан али и стрпљив у својим захтевима. На почетку ће родитељ бити иницијатор и неко ко помаже и опомиње дете, али временом, са пуно такта и стрпљења, треба захтевати од детета да обавља своје обавезе самостално. На почетку школовања треба почети са формирањем радних навика (посебно навике да се на истом месту и у исто време ради, учи и одрађују школске обавезе). Родитељи треба да имају у виду да је њихово дете пошло у школу, да оно мора да учи и извршава школске обавезе, а не они, а да је родитељ ту да пружи подршку и усмери дете како да разреши неку тешкоћу. Родитељи не би требало да одрађују обавезе своје деце.
Како припремити дете на оцене и оцењивање?
Дете иде у школу да би усвојило одређена систематизована знања, савладало разне вештине и развило одређене особине, а не због оцена. Оцене служе да би се, колико-толико, квантитативно пратио напредак ученика. Родитељу оцене треба да буду показатељ колико њихово дете успева да савлада оно што је предвиђено за тај узраст, колико се труди и да ли су методе и технике које користи добре. Свако дете је индивидуа за себе и не треба их упоређивати у односу на оцене (нема потребе да се родитељ интересује за оцене друге деце) већ да прати како напредује његово дете.
Педагошко-психолошка служба
