Zanimljivosti

Pronalazak sijalice - prva sijalica


Sredinom 19. veka čovečanstvo je već naviknuto na svetlost noću. Ulice su osvetljene gasnim lampama, industrija lampi je već zrela i razvijena. Indirektni nosioci progresa, u stvari samo javni službenici, ponosno su u sumrak kretali u obilazak i paljenje lampi.sijalica

Za to vreme, razvijaju se baterije, elektromagneti, generatori i ostale čudnovate naprave koje su podloga modernom životu kakvog i mi poznajemo. Rus Pavel Jabločkov je prvi razvio električno ulično osvetljenje korišćenjem lučnih lampi koje je pokretala naizmenična struja. Prvu upotrebu su njih 80 našle u Luvru (ne u muzeju već u Velikoj robnoj kući), a nakon toga na ulicama Londona. Te lampe su radile tako što su se dve ugljene šipke postavljale na određenoj međusobnoj udaljenosti i povezale sa strujom. Struja prolazi kroz "luk" između te dve šipke i stvara jaku svetlost.

Međutim, ono što je kopkalo Tomasa Edisona, američkog pronalazača bez formalnog obrazovanja, bilo je kako da tu svetlost prebaci u dnevne sobe ljudi. Naravno da Edison nije bio jedini koga je to kopkalo, ali čovek voli da se veže za jedno ime, ali valja pomenuti i Henrija Vudvarda, Metjua Evansa i Džozefa Svona. Vudvard i Evans su Kanađani koji su prvi patentirali sijalicu, međutim nisu imali dovoljno novca da pokrenu proizvodnju. Edisonu novac nije bio problem. Svon je na sudu tužio Edisona da prodaje proizvod koji je on patentirao i – dobio ga je, tako da je Edison morao sa Svonom da formira kompaniju. Ipak, da ne bi ispalo da je Edison samo preduzetnik-oportunista, valjalo bi reći da je od 1878. do 1880.godine on radio na bar 3000 različitih teorija da bi razvio efikasnu sijalicu. Bilo je neophodno pronaći odgovarajući materijal za vlakno sijalice i on je isprobavao sve što mu je palo na pamet: platinu (koja je izdržala par sati), ugljenisano drvo od svih mogućih vrsta do kojih je uspeo da dođe, čak mu je i tungsten pao na pamet (koji se i danas koristi) ali nije imao odgovarajuću tehniku da bi ga upotrebio, dok nije došao do ugljenisanog pamučnog vlakna koje je izdržalo 15 sati. Do 1880. godine Edison je proizveo sijalicu od 16 vati koja je mogla da svetli 1500 časova i sa tim proizvodom je izašao na tržište.

Danas, Edisonove sijalice polako odlaze u penziju, jer ih menjamo štedljivim fluorescentnim sijalicama i LED sijalicama koje troše mnogo manje struje i znatno duže traju. Bez obzira na sve, uz pomoć sijalice smo za 250 godina prošli put od mrklog mraka do svetlosnog zagađenja koje je zaslužno da deca rođena u velikim gradovima nikad nisu videla zvezdano nebo.

 

(izvor:ekologija.rs)